Humanitarna fondacija BUDI HUMAN - Aleksandar Šapić

prikuplja novčana sredstva za Jelenu Kostić (1986).

Jelena je sa nepunih 14 godina doživela tešku saobraćajnu nesreću koja je ostavila potpuno nepokretnom. Jak udarac kolima i nepravilan transport do bolnice dodatno su joj pogoršali zdravstveno stanje pa je usledio hitan transport za Niš. Međutim, uprkos trudu lekara u Nišu, Jeleni je stalo srce. Rađena je reanimacija i srce je ponovo krenulo da kuca, ali to je bio samo početak problema za Jelenu.

Nakon dolaska u Klinički centar u Nišu, ispostavilo se da magnetna rezonanca neophodna za utvrđivanje ozbiljnosti povrede nije radila pa su njeni roditelji morali doneti najtežu odluku u životu, rizikovati još jedan zastoj srca na putu za Beograd ili ostati u Nišu bez mogućnosti da se sazna obim povrede i odredi tačan način lečenja. Preuzeli su odgovornost na sebe i usledio je hitan transport za Beograd.

Nalaz magnetne rezonance nije bio ni malo obećavajući, povređena je kičmena moždina koja je zadužena za kontrolu motorike, ruku i nogu kao i većeg dela vegetativnih funkcija od kojih su disanje i rad srca bili najvažniji.

Nalaz magnetne rezonance i dodatna dijagnostika po rečima lekara nisu davali nadu u oporavak. Preduzete su mere da se spreče dalja pogoršanja zdravstvenog stanja, dati predlozi za rehabilitaciju i lečenje ali su roditelji i Jelena pripremani na to da će ostatak života provesti u krevetu u potpunosti zavisna od tuđe brige i pomoći, a u najboljem slučaju mogu da se nadaju životu u invalidskim kolicima.

Sa dijagnozom Quadriplegia, Jelena je upućena na Kliniku „Dr. Miroslav Zotović“ u Beogradu gde je provela godinu dana. Za to vreme je u bolničkim uslovima završila 8.razred, spremala prijemni za upis u gimnaziju i vredno vežbala.

Uprkos lošim početnim dijagnozama i predviđanjima, uz mukotrpan rad i čvrstu rešenost da se što više oporavi kako bi nakon završene srednje škole i fakulteta mogla da pomaže drugim osobama sa invaliditetom, Jelena je čvrstom voljom i upornošću uspela da vrati pokretljivost ruku i delimično pokretljivost nogu. Naučila je ponovo da piše, da samostalno jede ali i da pomalo stoji uz pomoć druge osobe.

Na žalost, u prethodnih godinu dana stanje joj se pogoršalo. Nedostatak finansija, situacija sa Covidom ju je primorala da na neko vreme prekine sa vežbama usled čega su joj se svakodnevno javljali bolni spazmi i grčevi, skraćenost mišića pa je u velikoj meri, ponovo zavisila od pomoći druge osobe za obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Jeleni je predložena rehabilitacija u jednoj poliklinici u Novom Sadu gde će uz pomoć fizikalne terapije, savremene neurorehabilitacije i robotike moći ponovo da stane na svoje noge.

Troškovi terapije prevazilaze njene finansijske mogućnosti pa se ovim putem obraća svim ljudima dobre volje da joj pomognu da ponovo stane na svoje noge i živi ispunjen život bez bola i ograničenja.

Jeleni su sredstva potrebna za specijalističke i kontrolne preglede, rehabilitaciju koja uključuje fizikalnu terapiju, robotiku i neurorehabilitaciju, kao i za putne troškove i smeštaj.

Da Jelena ponovo hoda! Budumo humani!

Pomoozimo Jeleni!