Humanitarna fondacija BUDI HUMAN – Aleksandar Šapić

prikuplja novčana sredstva za Romana Šarenca (2016).

Roman je terminska beba iz zdrave i uredno vođene trudnoće. U toku veoma teškog porođaja, koji je završen forcepsom, Roman je dugo bio bez kiseonika. Reanimiran je i odmah prebačen na Institut za neonatologiju, gde prva 72 sata provodi u hipotermiji. Narednih pet meseci se stručnjaci sa Instituta bore za njegov život. Uspostavljena mu je dijagnoza, cerebralna paraliza.

Usled hipoksije i oštećenja mozga, Roman nema akt sisanja i gutanja, već mu u petom mesecu života postavljaju PEG - sondu preko koje se hrani, nakon čega ga puštaju kući i od tog trenutka kreće borba roditelja za njegov život. S obzirom na to da dete ne guta, roditelji su bili primorani da nabave medicinski aspirator, bez koga bi mu život bio ugrožen. Zbog česte aspiracije usta i nosa, kao i zbog specifične ishrane i refluksa,  neophodni su mu nega i nadzor 24 časa dnevno, što podrazumeva i angažovanje ličnog asistenta.

Roman svakodnevno intenzivno vežba sa terapeutima i roditeljima od šestog meseca života. On nije pedijatrijski stabilan da bi bio smešten u banju ili institut, zbog velikog rizika od infekcije.

Sreća u nesreći je to što je jedina osoba koja se bavi problemom disfagije kod dece u celoj Evropi živi i radi u Novom Sadu gde ima svoju privatnu logopedsku ordinaciju. Nakon nekoliko meseci vežbanja sa logopedima, smanjuje se spazam orofacijalne muskulature. Roman je počeo da se smeje, vilica mu se opustila, počeo je da stavlja prste u usta, iako ništa nije stavljao u usta kao sva ostala deca, Roman uspeva da savlada pljuvačku i čak je uspeo da proguta vodu.

Njemu tek sleduju tretmani gutanja, žvakanja i hranjenja, elektrostimulacije. Na klinici u Gracu postoji intenzivan program za decu koja se hrane uz pomoć gastrostoma, kao i mogućnost online rada sa detetom i roditeljima. Roman je dobar kandidat i  za rad u ordinacijama u Zagrebu, gde se takođe rade senzorne integracije i tretmani gutanja. Roman je motorički i psihički napredovao ali je potrebno još mnogo rada. Posle dve i po godine intenzivnog rada, Roman je ojačao, pokretljiviji je, sada može samostalno da sedi, da stoji uz oslonac i pokušava da puzi. Od nepokretnog lutka, koji nije mogao da hoda, hvata, guta, sedi, došli smo na korak do pravog puzanja, što bi trebalo da bude i uvod u hodanje.

Roman je prešao veliki put od rođenja, gde je prva tri sata života proveo na reanimaciji Instituta za neonatologiju, gde je proveo prvih šest meseci života, inkubatora, hipotermije – „zamrzavanje“, to jest hlađenje organizma, da bi mozak dobio šansu da očuva vitalne funkcije.

 Romanu su za nastavak lečenja sredstva potrebna za neurorobotiku, tretmane hranjenja i gutanja, intenzivnu fizikalnu rehabilitacija, rad sa psihologom, defektologom i logopedom, hidro i hipoterapije, tretmane u hiperbaričnoj komori, laseroakupunktura, muzikoterapija, elektrostimulacije, personalni asistent, zatim dodatna dijagnostika i pregledi, zamena gastrostome i fregabuton PEG-a, pasaža jednjaka, kao i potrošni materijal u koji spadaju kateteri za aspiriranje, špricevi za hranjenje, gaze, lekovi i posebni suplementi za ishranu, brojna ortopedska pomagala, inhalator, prenosivi aspirator i održavanje istog kao i za troškove puta i smeštaja za lečenje u inostranstvu.

Za Romanovo bolje sutra! Budimo humani!

Pomozimo Romanu!