Humanitarna fondacija BUDI HUMAN – Aleksandar Šapić

prikuplja novčana sredstva za Marinu Bogosavljević (1985).

Pre operacije, Marina je vodila jedan normalan život. Uvek poletna, nasmejana i pozitivne energije. Udata je, živi u Lapovu sa decom i mužem.

Vraćajući se sa posla u večernjim satima, zadobija jake bolove u krstima i stomaku. Kao hitan slučaj primljena je na ginekologiju u Klinički centar Kragujevac, gde je dijagnostikom utvrđeno da mora hitno biti operisana. Marini je tada ostranjen tumor desnog jajnika.

Ali, stanje se posle operacije pogoršava, a nesnosni bolovi u stomaku i krstima se nastavljaju.

Dva meseca kasnije, Marinu ponovo hospitalizuju na odeljenju gastroenterologije u Kliničkom centru Kragujevac, gde joj je dijagnostifikovan Ulcerokolitis, peti stepen.

Na osnovu svih daljih ispitivanja, utvrđeno je da ima Slow transit opstipaciju na račun levog kolona i izraženi anismus.

Marinin najveći problem je što odmah nakon ginekološke operacije odstranjivanja tumora izgubila svaku mogućnost defekacije, tačnije od 2018. godine do danas nije imala ni jednu stolicu. Problem rešava višednevnim klistiranjem sa po dve litre vode.

U maju mesecu 2019. godine Marinino stanje se pogoršava. Prisutni su diskretni elastični edemi u predelu butina, kao i potkolenica izraženim na bokovima, zatim dnevne varijacije u telesnoj težini zbog hipervolemije oko dvanaest kilograma, kao i elefantijaza i izraženi otok lica, zatvoreni očni kapci i otežano mokrenje.

Omogućimo ovoj hrabroj ženi, majci i supruzi nastavak lečenja u inostranstvu kako bi nasmejana nastavila život, vratila se obavezama, poslu i svojoj porodici.

U našoj zemlji ova metoda nije registrovana, ne nalazi se na odobrenoj listi Republičkog fonda za zdrastveno osiguranje Srbije.

Nakon javljanja još većih problema sa oticanjem i otežanog mokrenja, Marina je bila prinuđena da završi obuku samokateterizacije, u okviru koje sama sebi stavlja kateter na svaka tri sata.

Nakon dva odlaska u Nemačku na potrebne preglede, klinika u Erlangenu je ustanovila da je u pitanju oštećenje nerava u analnom kanalu i mokraćnoj bešici.

Za izlečenje je neophodna hitna operacija u vidu ugradnje pejsmejkera za stimulaciju funkcije stolice i mokraćne bešike. 

U maju 2020. godine Marina je konačno uspela da ode u Nemačku gde je imala tri teške operacije. Tada joj je ugrađen uređaj u vidu pejsmejkera koji će služiti kao zamena za oštećene nerve. Nakon mukotrpnih analiza i proba, uređaj je konačno proradio i Marina se nakon tri meseca u avgustu napokon vratila u Srbiju svojoj porodici.

Međutim, ovde nije kraj njene borbe. Nakon povratka, ustanovljeno je da će kontrole biti češće nego što je to previđeno, budući da ugrađeni uređaj ima sedam programa koji se moraju redovno podešavati u skladu sa promenama koje se dešavaju u telu. Na žalost, ubrzo nakon povratka, Marini je bilo potrebno menjanje programa na uređaju za čije podešavanje znaju samo stručni programeri koji kompjuterski, uz pomoć kartice, regulišu rad uređaja. Ispostavilo se da u našoj zemlji nema obučenih programera koji znaju da podešavaju ovaj uređaj tako da se Marinino stanje ponovo pogoršalo nakon prestanka rada pejsmejkera. Stalno i mučno klistiranje, otoci i primanje injekcija Lasix-a za izbacivanje vode ponovo su postali svakodnevica za Marinu.

Sredstva su joj potrebna  za lečenje, dijagnostiku, specijalističke preglede, laboratorijske analize, lekove, suplemente, medicinske aparate, medikamente, opremu za vežbanje u kućnim uslovima, optiku, kao i za putne troškove i smeštaj.

Kako bi rešila problem Marina je prinuđena da završi obuku za programiranje uređaja, a isto tako je neophodna i hitna kontrola u Nemačkoj kako bi se uređaj ponovo osposobio. Stoga i dalje molimo sve ljude dobrog srca da i dalje podrže Marinu u njenoj borbi u nadi da će jednog dana sve vratiti u normalu.

Za Marininu bežbrižnu budućnost! Budimo humani!

Pomozimo Marini!