Хуманитарна фондација БУДИ ХУМАН - Александар Шапић

прикупља новчана средства за Јелену Костић (1986).

Јелена је са непуних 14 година доживела тешку саобраћајну несрећу која је оставила потпуно непокретном. Јак ударац колима и неправилан транспорт до болнице додатно су јој погоршали здравствено стање па је уследио хитан транспорт за Ниш. Међутим, упркос труду лекара у Нишу, Јелени је стало срце. Рађена је реанимација и срце је поново кренуло да куца, али то је био само почетак проблема за Јелену.

Након доласка у Клинички центар у Нишу, испоставило се да магнетна резонанца неопходна за утврђивање озбиљности повреде није радила па су њени родитељи морали донети најтежу одлуку у животу, ризиковати још један застој срца на путу за Београд или остати у Нишу без могућности да се сазна обим повреде и одреди тачан начин лечења. Преузели су одговорност на себе и уследио је хитан транспорт за Београд.

Налаз магнетне резонанце није био ни мало обећавајући, повређена је кичмена мождина која је задужена за контролу моторике, руку и ногу као и већег дела вегетативних функција од којих су дисање и рад срца били најважнији.

Налаз магнетне резонанце и додатна дијагностика по речима лекара нису давали наду у опоравак. Предузете су мере да се спрече даља погоршања здравственог стања, дати предлози за рехабилитацију и лечење али су родитељи и Јелена припремани на то да ће остатак живота провести у кревету у потпуности зависна од туђе бриге и помоћи, а у најбољем случају могу да се надају животу у инвалидским колицима.

Са дијагнозом Qуадриплегиа, Јелена је упућена на Клинику „Др. Мирослав Зотовић“ у Београду где је провела годину дана. За то време је у болничким условима завршила 8.разред, спремала пријемни за упис у гимназију и вредно вежбала.

Упркос лошим почетним дијагнозама и предвиђањима, уз мукотрпан рад и чврсту решеност да се што више опорави како би након завршене средње школе и факултета могла да помаже другим особама са инвалидитетом, Јелена је чврстом вољом и упорношћу успела да врати покретљивост руку и делимично покретљивост ногу. Научила је поново да пише, да самостално једе али и да помало стоји уз помоћ друге особе.

На жалост, у претходних годину дана стање јој се погоршало. Недостатак финансија, ситуација са Цовидом ју је приморала да на неко време прекине са вежбама услед чега су јој се свакодневно јављали болни спазми и грчеви, скраћеност мишића па је у великој мери, поново зависила од помоћи друге особе за обављање свакодневних активности.

Јелени је предложена рехабилитација у једној поликлиници у Новом Саду где ће уз помоћ физикалне терапије, савремене неурорехабилитације и роботике моћи поново да стане на своје ноге.

Трошкови терапије превазилазе њене финансијске могућности па се овим путем обраћа свим људима добре воље да јој помогну да поново стане на своје ноге и живи испуњен живот без бола и ограничења.

Јелени су средства потребна за специјалистичке и контролне прегледе, рехабилитацију која укључује физикалну терапију, роботику и неурорехабилитацију, као и за путне трошкове и смештај.

Да Јелена поново хода! Будумо хумани!

Помоозимо Јелени!