Хуманитарна фондација БУДИ ХУМАН – Александар Шапић

прикупља новчана средства за Романа Шаренца (2016).

Роман је терминска беба из здраве и уредно вођене трудноће. У току веома тешког порођаја, који је завршен форцепсом, Роман је дуго био без кисеоника. Реанимиран је и одмах пребачен на Институт за неонатологију, где прва 72 сата проводи у хипотермији. Наредних пет месеци се стручњаци са Института боре за његов живот. Успостављена му је дијагноза, церебрална парализа.

Услед хипоксије и оштећења мозга, Роман нема акт сисања и гутања, већ му у петом месецу живота постављају ПЕГ - сонду преко које се храни, након чега га пуштају кући и од тог тренутка креће борба родитеља за његов живот. С обзиром на то да дете не гута, родитељи су били приморани да набаве медицински аспиратор, без кога би му живот био угрожен. Због честе аспирације уста и носа, као и због специфичне исхране и рефлукса,  неопходни су му нега и надзор 24 часа дневно, што подразумева и ангажовање личног асистента.

Роман свакодневно интензивно вежба са терапеутима и родитељима од шестог месеца живота. Он није педијатријски стабилан да би био смештен у бању или институт, због великог ризика од инфекције.

Срећа у несрећи је то што је једина особа која се бави проблемом дисфагије код деце у целој Европи живи и ради у Новом Саду где има своју приватну логопедску ординацију. Након неколико месеци вежбања са логопедима, смањује се спазам орофацијалне мускулатуре. Роман је почео да се смеје, вилица му се опустила, почео је да ставља прсте у уста, иако ништа није стављао у уста као сва остала деца, Роман успева да савлада пљувачку и чак је успео да прогута воду.

Њему тек следују третмани гутања, жвакања и храњења, електростимулације. На клиници у Грацу постоји интензиван програм за децу која се хране уз помоћ гастростома, као и могућност онлине рада са дететом и родитељима. Роман је добар кандидат и  за рад у ординацијама у Загребу, где се такође раде сензорне интеграције и третмани гутања. Роман је моторички и психички напредовао али је потребно још много рада. После две и по године интензивног рада, Роман је ојачао, покретљивији је, сада може самостално да седи, да стоји уз ослонац и покушава да пузи. Од непокретног лутка, који није могао да хода, хвата, гута, седи, дошли смо на корак до правог пузања, што би требало да буде и увод у ходање.

Роман је прешао велики пут од рођења, где је прва три сата живота провео на реанимацији Института за неонатологију, где је провео првих шест месеци живота, инкубатора, хипотермије – „замрзавање“, то јест хлађење организма, да би мозак добио шансу да очува виталне функције.

 Роману  су за наставак лечења средства потребна за неуророботику,  третмане храњења и гутања, интензивна физикална рехабилитација, рад са психологом, дефектологом и логопедом, хидро и хипотерапије, третмани у хипербаричној комори, ласероакупунктура, музикотерапија, електростимулације, персонални асистент, затим додатна дијагностика и прегледи, замена гастростоме и фрегабутон ПЕГ-а, пасажа једњака, као и потрошни материјал у који спадају катетери за аспирирање, шприцеви за храњење, газе, лекови и посебни суплементи за исхрану, бројна ортопедска помагала, инхалатор, преносиви аспиратор и одржавање истог као и за путне трошкове и смештај.

 

За Романово боље сутра

 Будимо хумани! Помозимо Роману!