Хуманитарна фондација БУДИ ХУМАН – Александар Шапић

прикупља новчана средства за Јелену Грујић (2001).

Јелена је рођена као друго дете из уредно контролисане трудноће. На порођају долази до крварења у мозгу и недостатка кисеоника. Због хипотоније мишића и сумње на Даунов синдром, Јелену шаљу на Институт за мајку и дете, где је урађен кариотип детета који је показао да је нормалан. Урађене су бројне анализе и испитивања и одатле је враћена као здраво дете са препорукама за одлазак на контролу у саветовалишту за бебе.

Родитељи примећују да дете са напуњених шест месеци не може да седи и на њихово инсистирање отпочиње програм рехабилитације у болничким условима у Клиницком центру у Нишу, где постављају дијагнозу Церебрална парализа.

Следи низ година дијагностификовања разних болести и стања. Примећено је да је оштећен вид, хоризонтални нистагмус, страбизам. Почела је борба са епилептичним нападима, пила је разне лекове, мењане су терапије, али напади су били упорни и чести. Било је периода када је имала и до тридесет напада у току дана, буквално се борила за ваздух. Сада их има три до четири седмично, а доктори се и даље труде да пронађу адекватну терапију. Због јаких лекова које пије има проблем са крвном сликом - има изразиту тромбоцитопенију, односно мали број крвних плочица. Јелена има проблем и са жвакањем и гутањем, храни се само са течном храном уз помоћ флашице за бебе и користи разне витамине и суплементе као додатак исхрани. Због тога што пије само на флашицу, дошло је до деформисања вилице, неправилног раста и распореда зуба, као и склоност ка стварању каријеса.

Може сама да седи, али је због наглог раста и тежине у пубертету почела да криви кичму, има сколиозу и кифозу и носи корективни мидер и ортопедске ципеле. Не контролише сфинктере, носи памперс. Јелена има ретардацију психомоторике, касни у развоју у великој мери, много тога зна, али не може да искаже.Не говори, породица се споразумева углавном посматрајући њене покрете и изразе лица.

Јелена је увек насмејана, умиљата девојчица. Захтева много неге, пажње и присутност, нарочито због епи напада. Све укућане препознаје и игра се са њима на различите начине - грли, љуби, милује. Обожава шетње у природи, боравак у дворишту на чистом ваздуху. Воли децу и радује им се. Воли да слуша музику и да сама производи звуке на синтисајзеру притискајући дирке. Воли да цепа папир и кида у најситније комаде. То је чини срећном. Ипак, највише воли да је у друштву људи, да јој се прича и обраћа пажња.

Јелени доктори препоручују даље рехабилитације у бањским условима и свакодневне физикалне терапије. Потребни су јој витамини и суплементи као додатак исхрани, лекови за терапију епи напада, као и медицински потрошни материјал. Потребне су јој корекције вида, као и корекција вилице и стоматолошке интервенције. Повремено су јој потребна ортопедска помагала. Она може много више да напредује, али је Јелениној мајци, која је самохрани родитељ, неопходна помоћ хуманих људи.

За Јеленину бољу будућност! Будимо хумани!

Помозимо Јелени!