Хуманитарна фондација БУДИ ХУМАН – Александар Шапић

прикупља новчана средства за Драгану Ђурић (1981).

Драгана је водила нормалан живот уз повремене високе температуре и спуштање десног капка које су је пратиле до новембра 2014. године када се породила са другим дететом. После порођаја, температуре су биле чешће и ишле су све до 41 степен, лекари су промене приписивали умору, вирусу и паду имунитета.

У јулу 2015. године услед јаке грознице и температуре и високе температуре, Драгана није могла да контролише десно стопало. Лечена на неурологији у смислу МС, вађен је ликвор и МР главе. Примила је кортикостероиде у високим дозама у трајању од пет дана. За време терапија појавили су се пликови по кожи, испала су јој четири здрава зуба и коса је почела драстично да опада. Речено је да су у питању контраиндикације, да ће бити све у реду и пуштена је кући. Када је стигла кући, услед високе температуре хитно је хоспитализована на Инфективној клиници, где су јој нашли упалу комплетног тракта са почетним стадијумом инфекције и бактерију Борелију.

Лечена је високим дозама антибиотика. Наставила је неометано да ради и тестирала се тромесечно на бактерију Борелију. Сваки тест је био позитиван и сваки пут је пила лекове за исту.

Августа месеца 2017. године стање јој се опет погоршава и на послу почињу оштри болови у лумбалном делу са ширењем у обе ноге са избијањем модрица по ногама  Хоспитализују је на неурологији, где је отпуштају после три дана. У октобру је хоспитализују на Инфективној клиници и раде поново пункцију кичме. Није нађено ништа. Отпуштају је кући са образложењем да је бактерија Борелија била лажно позитивна.

У сплету више лекара различитих области и анализе које су рађене говоре о могућој саркоидози, неуроборелијозији, мултипла склерози, системској болести, мијастенији гравис.

Убрзо затим одлази на бањско лечење, где од терапија пада на штап и због поновне високе температуре јој прекидају вежбе и отпуштају је кући. Убрзо пада у колица због немогућности хода.

Драгана нема никакву врсту терапије, тренутно је већински део дана у кревету уз ненормалне болове кичме и ногу на којима избијају модрице.

Једини спас је конзилијум лекара у Инстанбулу, како би се адекватно дијагностиковала и добила терапију, евентуално стала на своје ноге. За то су неопходна висока новчана средства које Драганина породица не може да приушти.

Драгани су неопходна средства за одлазак у иностранство на дијагностику, за путне трошкове, суплементе, електрична инвалидска колица и прегледе. 

Помозимо Драгани да стане на своје ноге и надокнади својој породици ово изгубљено време!

Да Драгана поново стане на своје ноге! Будимо хумани!

Помозимо Драгани!