Хуманитарна фондација БУДИ ХУМАН – Александар Шапић

прикупља новчана средства за Михајла (2011) и Димитрија (2015) Краговића.

Михајло је рођен 03.08.2011. године, десет дана после термина. Оцењен је оценом осам, имао је три пута обавијен пупчаник око врата. Његово здравствено и моторичко стање је праћено и у седмом месецу крећу моторички проблеми. Претрагама педијатра, физијатра уочавају генерализовану хипотонију. Одлазе на ИМД где су рађене све анализе. Све четири и по године не успева да се сазна узрок хипотоније. Михајло је уписан у вртић у развојну групу, свакодневни рад са стручњацима доводе га у прилично добро стање. Умео је да седи и да се гура по соби, игра аутићем, све разуме, изговара пар речи. Одлазио је на екскурзије, диван топао дечак, насмејан и пун живота. 

19.12.2015. године добија први напад. Одводе га на педијатрију КЦ Крагујевац. Остаје на интензивној нези. Једна страна тела му је нон стоп подрхтавала, нападе нису успели да му прекину. Родитељи сазнају да има Енцефалит-Херпес вирус на мозгу и можданој кори. Прошао је месец, а његово стање све више и више погоршава. Сви могући лекови му нису помогли. Плућа су била у све горем стању. Секрет је обухватио већи део плућа, температура, исхрана преко сонде, бактерије... Хитном интервенцијом бронхоскопије на ИМД успевају да му спасе живот. Михајло је био на институту четрдесет и три дана. Лекари су учинили све могуће да преживи, а нападе су зауставили. Добио је неуролошку терапију, коју је касније дуго користио. Како је његово стање било на контролама докторка је била задовољна. Са четири и по године је имао само десет килограма. Хранили су га на сонду осам месеци, а касније је уграђен ПЕГ. Напредовао је у килажи. Али на жалост, све што је Михајло био, знао и умео је нестало. Сада не седи, не прати погледом, кичма му је много крива, ноге, кук. Али, родитеље радује његов осмех, поглед који је чист, срећан, пун љубави и топлине. Нехрањењем на уста, вилица се знатно издерфомисала. Повремено га одводе у школу где је уписан, јер је први контакт са његовом учитељицом био емотиван.

Димитрије је рођен 06.11.2015. године, са оценом девет и узетим матичним ћелијама из пупчаника. Сви су били срећни што ће Димитрије бити подршка свом брату. Месецима су га пратили и било је све у реду, када је примећено да Димитрије не може ногицама да се одупире. Урађен је генски тест и узорци су послати у Барселону. Резултат стиже 12.05.2017. године, где се сазнаје дијагноза - Леберова хередитарна оптичка неуропатија. Оба дечака и мајка имају мутацију гена Ц.171>А У НДЗ ген. Димитрије у осамнаестом месецу добија менингитис и пролази кроз апсолутно све као и Михајло. Он је ментално и моторички много лошији био од брата. Такође му је пре две године уграђен ПЕГ. Не хода, не прати погледом, храни се на ПЕГ, моторички је врло лош. Ова дијагноза је тешка и прогресивна, мишићи слабе, атрофирају, а оба дечака користе метаболичку терапију.

Михајлу и Димитрију су неопходна средства за оперативне захвате, трансплантације матичним ћелијама, рехабилитације, физикалне терапије, третмане у хипербаричној комори, логопедске третмане, за бањско лечење, медикаменте, суплементе и медицински потрошни материјал, ортопедска помагала, као и за смештај и путне трошкове.

За Михајла и Димитрија! Будимо хумани!

Помозимо Михајлу и Димитрију!