​Хуманитарна фондација БУДИ ХУМАН – Александар Шапић

прикупља новчана средства за Ану Рајић (1996).

Ана је имала безбрижно детињство, док 2014. године није случајно открила да је болесна. Тада јој је дијагностификована болест јетре и жучних путева – Аутоимуни хепатитс и Примарни склерозирајући холангитис. Њен имуни систем је у неком тренутку њеног одрастања почео да напада јетру, која је те године већ била у стању пред цирозу. Ипак, адекватном терапијом, лековима који су утицали на спуштање њеног имунитета, успела је да доведе болест под контролу. Њено тело је добро реаговало на лекове, па је тако од 2015. године болест била у ремисији, а доза лекова се постепено смањивала.

На жалост, све је кренуло лошим путем половином 2018. године, када је њена болест почела поново да напредује. Ана је тада већ била запослена и убрзо је дала отказ због пречестих прегледа, лежања у болници и контрола. Лекари су на све могуће начине покушавали да јој помогну, мењајући лекове, дозирање лекова, коригујући њену исхрану и слично. Ана се поново запослила крајем 2019. године, али се на том послу задржала свега месец дана, пре него што је отворила прво боловање. Лежање у болници се поклопило са првим таласом вируса Цовид 19, оног који би за њу био кобан с обзиром на то да пије имуносупресивне лекове. Наиме, било каква врста вируса у њеном телу прави праву пометњу, баш због њене свакодневне терапије, па је често морала да се одриче свега онога што раде млади – излазака, окупљања великог броја људи и сличних ствари.

У априлу прошле године, речено јој је да је трансплантација јетре једино решење за њу јер је изградила толеранцију на лекове који су јој до тада помагали. Услед вируса који је букнуо у Србији, Ана је дуго чекала на заседање конзилијума. Стављена је на званичну листу чекања трансплантације јетре у Србији тек у децембру 2020. године, али су јој лекари препоручили да тражи помоћ у иностранству. У Србији је број донора веома низак, а епидемиолошка ситуација никако не помаже. Нема услова за такву врсту интервенције. На клиници Медицал Парк у Турској могуће је пресађивање органа са живог донора, који се налази у Аниној породици, и тренутно је то најбоље решење за њу. Трошкови трансплантације, специјалистичких прегледа пре и после исте, Аниног и доноровог боравка у Турској у трајању од минимум месец дана, медикамената и суплемената, као и трошкови пута и смештаја. Зато је њој потребна ваша помоћ. 

Шта ће нова јетра донети Ани?

Одлазак на посао, богат социјални живот, дружење са пријатељима, слободну функционалност без лекова, свакодневницу без тегоба и миран сан. Лепшу будућност и већу могућност да живи нормалним начином живота. Бављење стварима које воли и остварење онога што годинама сања. Све оно што је сваком људском бићу потребно и природно, можете да омогућите Ани.

Да Ана остави болест за собом! Будимо хумани!

Помозимо Ани!